Nedostajes...
Opet si me probudio. U poslednje vreme to cesto radis. Nekada si me budio poljupcima, a sada mi dosetas u snove I prekines I onaj najdublji san. Secam se kako su mi tvoji jutarnji poljupci prijali, ali tada smo bili samo ti I ja. Sada me budis zajedno sa njom. Pojavite se u mojim snovima, srecni I nasmejani, stavljajuci mi do znanja da ste ona I ti sada jedno. Kao da to vec ne znam. Kada bi me samo budio, vec I odlazis u krevet sa mnom. Sa tobom u mislima zaspim, sa tobom u mislim sa budim. Pitam se kada ce prestati!? Secam se kako je bilo lepo. Drzao si me cvrsto za ruku, pokazujuci mi da sam samo tvoja, da me branis od svih, da me ne dajes nikome. Vodio si me putevima ljubavi, uveravajuci me da su to najlepsi putevi kojima cemo uvek zajedno ici. Ucinio si da se osecam kao zena, a opet si me pazio kao malo dete. Moje suze su te bolele I radio si sve samo da one stanu. Plakao si I ti zbog mene. Nekada bez razloga, nekada sa njim. Bili smo zajedno u svemu. Ucio si sa mnom, I ako nikada nisi morao. Ja sam te bodrila za svaki tvoj posao I davala ti nadu da ce jednoga dana sve biti bolje. Mastali smo o putovanjima I ti si obecao da cemo jednoga dana zajedno putovati. Bili smo savrseni. A onda je sve ono sto smo uporno gradili tako dugo, sruseno jednom mojom recenicom: “Ne mogu da budem sa tobom, ne volim te vise!” U tom trenutku sam se stvarno osecala kao da te ne volim. Mastala sam o boljima, zelela sam provod, nisam te vise videla pored sebe. Secam se kako si plakalo I kako je mene bolelo. Ne mozes da kazes da nije, jer samo ja znam kako sam podnosila taj tvoj tuzan pogled. Svaka tvoja suza me je slamala, svaka tvoja rec me je razarala. Pokusao si da ma vratis, ali ne dovoljno. Dolazio si, provodili smo neko vreme zajedno, I ako nismo bili par, ali se nisi borio. Tada mi je to prijalo. Dva meseca naseg vidjanja posle raskida, bila su lepsa nego svi oni meseci koje smo proveli u vezi. Nismo bili zajedno, ali si ipak bio tu. Onda je naisla ona… Ne znam kako je to medju vama pocelo, ali znam koliko je ozbiljno. Vece pre mog rodjendan si je odveo kod moje drugarice. Tada je nastao brodolom, tada sam shvatila sta sam izgubila, koliko mi ustvari znacis. Zajedno ste pet meseci, a ona je vec u trecem mesecu trudnoce. Kada bi znao kako me to boli. Videla sam vas pre neko vece Odveo si je na koncert, a znam koliko je meni trebalo da te ubedim da ides sa mnom, tj. nikada mi nije ni uspelo da te ubedim. Delovali ste mi tako srecno. Gledajuci vas, shvatila sam da je stvarno kraj. Povratka nema, jer sada njenu ruku drzis cvrsto, sada ti I ona idete putem ljubavi. Pitam se, zasto ona? Gde je nestala onolika ljubav, da li je uopste I postajala? Sta ako su one dve ipo godine bile laz? Mozda si sve vreme imao masku, koju ja nisam videla, ili nisam zelela da je vidim… Svesna sam da je ona sada tvoj vecni par, ali zasto si onda uporno tu? Zelim da nestanes iz mojih misli, da odlutas putem zaborava. Ali ne, ti I dalje zivis u mom srcu. Uselio si se, I ne pomeras se, prija ti… A mene, mene to izludjuje. Kada vas ne bih vise nikada videla, sve bi bilo bolje, ali nista od toga, ovo je mali grad. Boli me I sama pomisao na to, da cu vas vidjati sa detetom, vasim detetom. Mozda ce se zvati onako, kako su nasa deca trebala da se zovu, ako se uopste secas tih imena. Kada bi samo znao kroz sta sam sve prosla od kako nisam sa tobom, sta sam od sebe napravila. Trazila sam te u drugima davajuci sebe kao da sam lutka, kao da ne vredim. Ponasala sam se kao laka zena, a ti si me uvek ucio da ne budem takva. Potreban si mi, jer bez tebe tonem, bez tebe sam dotakla dno. Tesko mi je da se vratim na vrh, bez tvoje podrske. Potrebna mi je tvoja ruka da me izvuce iz ove provalije srama. Izgubila sam osecaj za ljubav, postal sam hladna kucka. Umislila sam da sam ja ta koja koristi muskarce, a ustvari oni koriste mene. Pojavi se bar na tren I stavi mi do znanja da ja znam da volim, da ja vredim, vrati me u zivot.